Dezoksiribonukleinska kiselina

**U strukturi dvojne zavojnice DNK zapisana je genetička informacija**
za kontrolu građe i funkcija ogromne većine živih bića.

Dezoksiribonukleinska kiselina ili DNK primarni je genetički materijal. To je polimer sastavljen od dva polinukleotidna lanca koji se motaju jedan oko drugog i formiraju dvostruku spiralu. Polimer nosi genetičke upute za razvoj, funkcioniranje, rast i reprodukciju svih poznatih organizama i mnogih virusa. DNK i ribonukleinska kiselina (RNK) su nukleinske kiseline. Uz proteine, lipide i složene ugljikohidrate (polisaharide), nukleinske kiseline su jedan od četiri glavna tipa makromolekula koje su neophodne za sve poznate oblike života. Ona je osnovni nositelj genetičke informacije (gena) u sveukupnom živom svijetu, a izuzeci u tom pogledu (kao neki virusi) kod kojih tu ulogu ima RNK prava su rijetkost. S druge strane, najvažnija uloga RNK je u procesima ostvarivanja funkcije gena (genetičke poruke). DNK se uglavnom nalazi u jedru (u hromosomima) i samoobnavljajućim vanjedarnim strukturama.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]

Dužina ukupne DNK u jednoj ćeliji se kod čovjeka procjenjuje na 174 cm.^[6]^[7]

^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
^ Hadžiselimović R. (1986): Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
^ Mark F., Bowman J. L. (2011): Genetic analysis; An integrated approach. Benjamin/Cummings, San Francisco, ISBN 13:978-0-321-73250-7; ISBN 10:0-321-73250-2.
^ Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, ISBN 0-13-978-1449 pogrešan ISBN.

[1] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

[2] Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.

[3] Hadžiselimović R. (1986): Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.

[4] Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.

[5] Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.

[6] Mark F., Bowman J. L. (2011): Genetic analysis; An integrated approach. Benjamin/Cummings, San Francisco, ISBN 13:978-0-321-73250-7; ISBN 10:0-321-73250-2.

[7] Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, ISBN 0-13-978-1449 pogrešan ISBN.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]