Imunotolerancija

Imunotolerancija ili imunska tolerancija – kolokvijalno poznata i kao imunološka tolerancija – je stanje u kojem imunski sistem ne odgovara na supstance ili tkiva koja imaju sposobnost da izazovu imunski odgovor.^[1][2] Suprotna je konvencijskoj eliminaciji stranih antigena koja je imunski posredovana (vidi Imunski odgovor). Ova tolerancija se klasificira po kategorijama:

• centralna tolerancija i
• perferna tolerancija, zavisno od toga gdje je izvorno inducirana — u timusu i koštanoj srži (centralna) ili u ostalim tkivima i limfnim ćvorovima (periferna).^[3][4]

Mehanizmi kojima se uspostavlja ovaj oblik tolerancije su različiti, ali su im efekti slični. Imunotolerancija je važna za normalno odvijanje fizioloških procesa. Centralna tolerancija je glavni način na koji se imunski sistem „uči“ da ne diskriminira samog sebe. Periferna tolerancija je ključ za sprečavanje prekomjerne reaktivnosti imunskog sistema na različite subjekte okoliša (alergen, dobri mikrobi i sl). Deficiti u centralnoj ili perifernoj tolerancija stoga mogu izazvati autoimune bolesti, što rezultira u sindromima, kao što su sistemski eritemski lupus,^[5] reumatoidni arthritis, diabetes mellitus tip 1,^[6] autoimunski poliendokrini sindrom tip 1(APS-1),^[7] i imunodisregulacijska poliendokrinopatska enteropatija X-vezani sindrom (IPEX),^[8] a potencijalno pridonosi i pri astmi, alergiji^[9] i upalnoj bolesti crijeva.^[6] Imunska tolerancija u trudnoći je ono što omogućava majkama životinja da donesu genetički različito potomstvo saaloimunim odgovorom koji je dovoljno utišan da spriječi pobačaj. Tolerancija je, međutim, takva da ima i svoje negativne kompromise. Omogućava da neki patogeni mikroorganizmi uspješno inficiraju domaćina i izbjegli eliminaciju.^[10] Osim toga, izazivanje periferne tolerancije u lokalnoj mikrosredini je zajednička strategija preživljavanja za brojne tumore jer nije sprečena njihova eliminacija odgovorom imunskog sistema domaćina.^[11]

1. ^ "Nobel Lectures, Physiology of Medicine 1942/1962". Elsevier Publishing Company.
2. ^ Murphy, Kenneth (2012). Janeway's Immunobiology: 8th ed. Chapter 15: Garland Science. str. 611–668. ISBN 0815342438.CS1 održavanje: lokacija (link)
3. ^ Lawrence E., Ed., ured. (1999). Henderson's Dictionary of Biological Terms. London: Longman. ISBN 0-582-22708-9.
4. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005). Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 9958-9344-3-4.
5. ^ Choi, J; Kim ST; Craft J (2012). "The pathogenesis of systemic lupus erythematosus-an update". Curr Opin Immunol. 24 (6): 651–657. doi:10.1016/j.coi.2012.10.004.
6. ^ ^{a b} Round, JL; O'Connell RM; Mazmanian SK (2010). "Coordination of tolerogenic immune responses by the commensal microbiota". J Autoimmun. 34 (3): J220–J225. doi:10.1016/j.jaut.2009.11.007. PMC 3155383. PMID 19963349.
7. ^ Perniola, R (2012). "Expression of the autoimmune regulator gene and its relevance to the mechanisms of central and peripheral tolerance". Clin Dev Immunol. 2012: 207403. doi:10.1155/2012/207403.
8. ^ Verbsky, JW; Chatila TA. (2013). "Immune dysregulation, polyendocrinopathy, enteropathy X-linked (IPEX) and IPEX-related disorders: an evolving web of heritable autoimmune diseases". Curr Opin Pediatr. 25 (6): 708–714. doi:10.1097/mop.0000000000000029.
9. ^ Maazi, H; Lam J; Lombardi V; Akbari O (2013). "Role of plasmacytoid dendritic cell subsets in allergic asthma". Allergy. 68 (6): 695–701. doi:10.1111/all.12166.
10. ^ Curotto de Lafaille, MA; Lafaillle JJ (2009). "Natural and Adaptive Foxp3+ Regulatory T Cells: More of the Same or a Division of Labor?". Immunity. 30 (6): 626–635. doi:10.1016/j.immuni.2009.05.002.
11. ^ Becker, JC; Andersen MH; Schrama D; Straten P (2013). "Immune-suppressive properties of the tumor microenvironment". Cancer Immunol Immunother. 62 (7): 1137–1148. doi:10.1007/s00262-013-1434-6.