Vodik

Vodik,  ₁H

Vodik u periodnom sistemu
↓                                                                     ↓                                                             →                                                             →
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Vodik, H, 1
Serija	Nemetal
Grupa, Perioda, Blok	1, 1, s
Izgled	bezbojni gas
Zastupljenost	0,15[1] %
Atomske osobine
Atomska masa	1,008 (1,00784–1,00811)[2] u
Atomski radijus (izračunat)	25 (53) pm
Kovalentni radijus	31 pm
Van der Waalsov radijus	? pm
Elektronska konfiguracija	1s1
Broj elektrona u energetskom nivou	1
1. energija ionizacije	1312[3] kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	gas
Gustoća	0,0899[4] kg/m3 pri 273 K
Koeficijent termalne ekspanzije	nema (gas) ppm/K
Magnetizam	dijamagnetičan (${\displaystyle \chi _{m}}$= -2,2 · 10−9)[5]
Tačka topljenja	14,01 K (−259,14 °C)
Tačka ključanja	21,15[6] K (−252 °C)
Molarni volumen	čvrsti 11,42 · 10−6 m3/mol
Toplota isparavanja	0,90[6] kJ/mol
Toplota topljenja	0,558 kJ/mol
Pritisak pare	1· 105 Pa pri 20 K
Brzina zvuka	1270 m/s pri 298,15 K
Specifična toplota	14304 J/(kg · K)
Toplotna provodljivost	0,1805 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	+1, 0, −1
Oksid	H2O , H2O2
Elektrodni potencijal	?
Elektronegativnost	2,2 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR 1H 99,9885(70) % Stabilan 2H 0,0115(70) % Stabilan 3H 10−15 % 12,33 god β- 0,019 3He
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja F+ Vrlo lahko zapaljivo
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: 12 S: (2-)9-16-33
Ako je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci dobijeni su mjerenjima u normalnim uvjetima.

Vodik (hidrogen, vodonik) jest hemijski element sa hemijskim simbolom H (po latinskom nazivu hydrogenium - onaj koji proizvodi vodu, odnosno iz starogrčkog ὕδωρ hydōr „voda“ i γίγνομαι gignomai „nastajati“) i atomskim brojem 1. U periodnom sistemu elemenata nalazi se u 1. periodi i 1. grupi, odnosno stoji na prvom mjestu.

Vodik je najčešći element u svemiru, ali ne i u Zemljinoj kori. On je sastavni dio vode i nalazi se u gotovo svim organskim spojevima. Tako vezani vodik se nalazi i u gotovo svim živim bićima. Vodik je hemijski element sa najmanjom atomskom masom. Njegov najčešći izotop, ponekad nazvan i protij, ne sadrži neutrone, već se sastoji iz samo jednog protona i jednog elektrona. U uslovima, koji normalno važe na Zemlji (takozvani standardni uslovi), vodik se ne javlja u atomarnom stanju već u dimernom obliku molekule H₂. On je gas bez boje, okusa i mirisa. Samo u određenim hemijskim reakcijama se privremeno javlja u atomarnom stanju kao atom H, u hemijskoj praksi naziva se i nascentni vodik. U ovom obliku reagira izuzetno jako sa ostalim spojevima ili elementima.

1. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom Erwin
2. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom iupac2
3. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom generation
4. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom gestis
5. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom weast
6. ^ ^{a b} Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom zhang