Logika

Logika (gr. λογική logiké - slovesno, vezano za reči i njihovu razumnu upotrebu) je nauka o principima i pravilima ispravnog mišljenja. To je grana filozofije koja izučava metode mišljenja i ispitivanja; unutrašnje i spoljno posmatranje, dedukciju i indukciju, obrazovanje hipoteza i eksperiment, analizu i sintezu. Ona je „logija“ ili metoda svake nauke. Definiše se kao nauka zato što se proces pravilnog mišljenja može svesti na zakone koje može naučiti svaki čovek; ona je veština zato što vežbanjem čovek stiče sigurnost u svoje mišljenje.

Ljudsko mišljenje sadrži sve što čovek misli i taj sadržaj je izuzetno raznovrstan. Mišljenje zahvata beskonačni univerzum fenomena i procesa, uključujući i sam proces mišljenja. Forme mišljenja, odnosno način ispoljavanja mišljenja, ujedno su i osnovni elementi ili glavne kategorije logike: pojam , sud i zaključak.^[1][2] Logika je, po svom sadržaju, sistematsko proučavanje tvrdnji (sudova, argumenata) i njihovih veza sa zaključkom. Logički ispravna tvrdnja je ona kod koje postoji logička osnova koja povezuje pretpostavku sa zaključkom i potvrđuje je.

Osim osnovnih, naučna logika koristi se i drugim pojmovima, između ostalih, to su: definicija, specifikacija, naučna činjenica, naučni problem, naučno otkriće, distinkcija (razlika), deskripcija (opis), eksplanacija (obrazloženje), predviđanje, dokaz, opovrgavanje, problem, hipoteza (pretpostavka), teorija, zakon (pravilo), verifikacija (potvrda).^[3] Jasno je da se mnogi od ovih pojmova koriste i u drugim naukama.

U okviru logike primenjuju se različite metodologije rezonovanja: dedukcija, koja se od vremena klasične logike smatrala kao jedina validna metoda, indukcija, koja je i dalje predmet kritika^[4] i abdukcija (latinski: abductio - odvođenje),^[5] koju revalorizira filozof Čarls Sanders Pers.

1. ↑ Tubić 1974: str. 232–233 harvnb error: multiple targets (2×): CITEREFTubić1974 (help)
2. ↑ Filipović, Vladimir (1989). Filozofijski rječnik. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske. 
3. ↑ Cvetković, Ljiljana. Kvantitativne i kvalitativne metode analize podataka. Novi Sad, 2011. str. 20-23. ISBN 978-86-85251-36-8. 
4. ↑ RAI, Educational. „Il metodo ipotetico deduttivo; Cfr. intervista a Karl Popper”. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-11. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
5. ↑ Formalno zaključivanje od zaključka (conclusio) i pravila (maior) na zadani slučaj (minor), od posljedice na uzrok. Sastavni dio svake hipoteze. „Abdukcija”. 13. 2. 2013.. Arhivirano iz originala na datum 2016-09-01. Pristupljeno 30. 4. 2016.