Znanje

Znanje je sve ono što je znano. Kao i kod drugih pojmova, nema definicije oko koje se složu svi naučnici, već postoji više definicija znanje i teorija koje ga objašnjavaju.

Platon je definisao znanje kao „opravdano istinito verovanje”.^[1][2] Tu definiciju u današnje vreme neki analitički filozofi smatraju problematičnom zbog Getierovih problema, dok drugi brane platonsku definiciju.^[3] Termin znanje se, takođe, koristi da se izrazi sigurno razumevanje, sa mogućnosti da se njime poslužimo u određene svrhe. Znanje je poznavanje, svest ili razumevanje nečega, kao što su činjenice, informacije, opisi, ili umeća, stečeno iskustvom ili obrazovanjem. Za znanje se kaže da je povezano sa kapacitetom potvrđivanja kod ljudi.^[4]

Znanje se može odnositi na teoretsko ili praktično razumevanje predmeta. Ono može da bude implicitno (kao praktične veštine) ili eksplicitno (kao teoretsko razumevanje); ono može miti manje ili više formalno ili sistematsko.^[5]

Sticanje znanja uključuje složene saznajne procese: opažanje, komunikaciju, i razumevanje.^[6] Oblast filozofije koja se bavi proučavanjem saznanja naziva se epistemologija.

1. ↑ Fine, G. (2003). „Introduction”. Plato on Knowledge and Forms: Selected Essays. New York: Oxford University Press. str. 5-7. ISBN 978-0-19-924558-1. 
2. ↑ Chisholm, Roderick (1982). „Knowledge as Justified True Belief”. The Foundations of Knowing. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-1103-4. 
3. ↑ Boghossian, Paul (2007), Fear of Knowledge: Against relativism and constructivism, Oxford, UK: Clarendon Press , Chapter 7. pp. 95–101.
4. ↑ Stanley Cavell, "Knowing and Acknowledging", Must We Mean What We Say? (Cambridge University Press, 2002), 238–66.
5. ↑ „knowledge: definition of knowledge in Oxford dictionary (American English) (US)”. oxforddictionaries.com. Arhivirano iz originala na datum 14. 7. 2010. 
6. ↑ Dekel, Gil. „Methodology”. Arhivirano iz originala na datum 2013-12-15. Pristupljeno 3. 7. 2006.