Teorija

Кратак опис „‍Supposition or system of ideas intended to explain something‍” се не приказује нигде на Википедији. Тренутни опис на Википодацима је „‍contemplative and rational type of abstract or generalizing thinking, or the results of such thinking‍” Ако желите да га измените или додате, урадите то на Википодацима, додавањем поља „Опис” за српски језик.

Teorija, u filozofiji, predstavlja apstraktno, uopšteno znanje o nekom problemu koje je rezultat traganja za istinom. U empirijskim naukama, sistem međusobno povezanih i usklađenih tvrdnji koji nastaje sažimanjem i generalizacijom nizova parcijalnih empirijskih nalaza, kao i smisaonom integracijom većeg broja proverenih činjenica, hipoteza i zakona koji se odnose na jednu oblast stvarnosti. Teorija je kontemplativni i racionalni tip apstraktnog ili uopštavajućeg razmišljanja o nekoj pojavi, ili rezultatima takvog razmišljanja. Proces kontemplativnog i racionalnog razmišljanja često je povezan sa takvim procesima kao što su posmatračke studije, istraživanja. Teorije mogu biti naučne ili nenaučne (ili naučne u manjoj meri). U zavisnosti od konteksta, rezultati bi, na primer, mogli da sadrže uopštena objašnjenja kako priroda funkcioniše. Reč vuče korene iz starogrčkog, ali je u savremenoj upotrebi poprimila nekoliko srodnih značenja.

U savremenoj nauci, pojam „teorija“ odnosi se na naučne teorije, dobro potvrđenu vrstu objašnjenja prirode, napravljenu na način koji je u skladu sa naučnom metodom, i koja ispunjava kriterijume koje zahteva savremena nauka. Takve teorije su opisane na takav način da bi naučni testovi mogli da im pruže empirijsku potporu ili empirijsku kontradikciju („falsifibilnost“). Naučne teorije su najpouzdaniji, najstroži i najopsežniji oblik naučnog znanja,^[1] za razliku od uobičajene upotrebe reči „teorija“ koja podrazumeva da je nešto nedokazano ili spekulativno (što je u formalnom smislu bolje okarakterisano rečju hipoteza).^[2] Naučne teorije razlikuju se od hipoteza, koje su pojedinačna empirijski proverljiva nagađanja, i od naučnih zakona, koji su opisni prikazi ponašanja prirode u određenim uslovima.

Teorije se vode poduhvatom pronalaženja činjenica, a ne postizanja ciljeva, i neutralne su u pogledu alternativa među vrednostima.^[3]‍:131 Teorija može biti telo znanja, koje može ili ne mora biti povezano sa određenim modelima objašnjenja. Teoretizovati znači razviti ovo telo znanja.^[4]‍:46

Reč teorija ili „u teoriji“ ljudi ponekad pogrešno koriste da bi objasnili nešto što ranije nisu individualno iskusili ili testirali.^[5] U tim slučajevima semantički se zamenjuje drugim konceptom, hipotezom. Umesto da koristi reč „hipotetički“, ona je zamenjena frazom: „u teoriji“. U nekim se slučajevima verodostojnost teorije može osporiti tako što će se nazvati „samo teorijom“ (što podrazumeva da ideja čak nije ni testirana).^[6] Otuda se reči „teorija“ vrlo često suprotstavlja „praksa“ (od grčkog praxis, πρᾶξις) grčki izraz za delovanje, koji je suprotan teoriji.^[6] „Klasični primer“ razlike između „teorijskog“ i „praktičnog“ koristi disciplinu medicine: medicinska teorija uključuje pokušaj razumevanja uzroka i prirode zdravlja i bolesti, dok praktična strana medicine pokušava da ljude učini zdravim. Ove dve stvari su povezane, ali mogu biti nezavisne, jer je moguće istražiti zdravlje i bolest bez izlečenja određenih pacijenata, a moguće je izlečiti pacijenta a da se ne zna kako je lek delovao.^[а]

1. ^ Schafersman, Steven D. „An Introduction to Science”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
2. ^ National Academy of Sciences, Institute of Medicine (2008). Science, evolution, and creationism. Washington, D.C.: National Academies Press. стр. 11. ISBN 978-0309105866. Приступљено 26. 9. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. ^ McMurray, Foster (јул 1955). „Preface to an Autonomous Discipline of Education”. Educational Theory. 5 (3): 129—140. doi:10.1111/j.1741-5446.1955.tb01131.x. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. ^ Thomas, Gary (2007). Education and theory : strangers in paradigms. Maidenhead: Open Univ. Press. ISBN 9780335211791. 
5. ^ What is a Theory?. American Museum of Natural History.
6. ^ ^{а б} David J Pfeiffer. Scientific Theory vs Law. Science Journal (on medium.com). 30 January 2017

Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>