Disprozij

Disprozij,  ₆₆Dy

Disprozij u periodnom sistemu
↓                                                                     ↓                                                             →                                                             →
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Disprozij, Dy, 66
Serija	Lantanoidi
Grupa, Perioda, Blok	La, 6, f
Izgled	srebrenobijeli metal
Zastupljenost	4,3 · 10-4[1] %
Atomske osobine
Atomska masa	162,500(1)[2] u
Atomski radijus (izračunat)	175 (228) pm
Kovalentni radijus	- pm
Van der Waalsov radijus	- pm
Elektronska konfiguracija	[Xe] 4f106s2
Broj elektrona u energetskom nivou	2, 8, 18, 28, 8, 2
Izlazni rad	3,0 eV
1. energija ionizacije	573,0 kJ/mol
2. energija ionizacije	1130 kJ/mol
3. energija ionizacije	2200 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	čvrsto
Kristalna struktura	heksagonalna
Gustoća	8559 (pri 25°C)[3] kg/m3
Magnetizam	paramagnetičan (${\displaystyle \chi _{m}}$ = 0,065)[4]
Tačka topljenja	1680 K (1407 °C)
Tačka ključanja	2873 K (2600[5] °C)
Molarni volumen	19,01 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja	280[5] kJ/mol
Toplota topljenja	11,06 kJ/mol
Brzina zvuka	2710 m/s pri 293,15 K
Specifična toplota	170 J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost	1,08 · 106 S/m
Toplotna provodljivost	11 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	3
Elektrodni potencijal	-2,29 V (Dy3+ + 3e- → Dy)
Elektronegativnost	1,22 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR 154Dy sin 3 · 106 god α 2,947 150Gd 155Dy sin 9,9 h ε 2,095 155Tb 156Dy 0,06 % Stabilan 157Dy sin 8,14 h ε 1,341 157Tb 158Dy 0,10 % Stabilan 159Pr sin 144,4 d ε 0,366 159Tb 160Dy 2,34 % Stabilan 161Dy 18,91 % Stabilan 162Dy 25,51 % Stabilan 163Dy 24,90 % Stabilan 164Dy 28,18 % Stabilan
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja F Lahko zapaljivo
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: 11 S: 16-33-36/37/39
Ako je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci dobijeni su mjerenjima u normalnim uvjetima.

Disprozij je hemijski element sa simbolom Dy i atomskim brojem 66. To je rijetki zemni element, metalnog srebrenastog sjaja. Disprozij se ne može naći u prirodi u elementarnom stanju, već je prisutan u brojnim mineralima kao što je ksenotim. Prirodna izotopska smjesa disprozija sastavljena je iz sedam izotopa među kojima najviše ima izotopa ¹⁶⁴Dy.

Ovaj element prvi je otkrio Paul Émile Lecoq de Boisbaudran 1886, ali u svom čistom elementarnom obliku nije dobijen sve do razvoja ionsko-izmjenjivačkih tehnika 1950tih. Disprozij se koristi u relativnom malo aplikacija, uglavnom tamo gdje se ne može zamijeniti nekim drugim hemijskim elementima. Najčešće se upotrebljava zbog svog vrlo velikog poprečnog presjeka apsorpcije termalnih neutrona, što ga čini pogodnim za kontrolne šipke u nuklearnim reaktorima, kao i zbog velike magnetske susceptibilnosti. Također se koristi i u uređajima za pohranjivanje podataka, te kao sastojak terfenola-D. Rastvorljive soli disprozija su slabo otrovne, dok se njegove nerastvorljive soli ne smatraju otrovnim.

1. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom harry
2. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom iupac
3. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom green
4. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom weast
5. ^ ^{a b} Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom zhang