Plazma (fizika)

Plasma (grč. πλάσμα - "bilo šta formirano"^[1]) jedno je od četiri osnovna stanja materije, zajedno sa čvrstom tvari, tečnosti i gasom. Plazma ima svojstva različita od ostalih stanja.

Plazma se može napraviti grijanjem gasa ili ga podvrgavajući jakom elektromagnetnom polju primjenjenom laserom ili generatorom mikrovalova. Ovo smanjuje ili povećava broj elektrona, kreirajući pozitivno ili negativno nabijene čestice zvane ioni,^[2] te je popraćeno odvajanjem od molekularnih veza, ako su prisutne.^[3]

Prisustvo značajnog broja nosioca naboja čini plazmu električki konduktivnom tako da ona odgovara veoma jako na elektromagnetno polje. Kao gas, plazma nema određen oblik ili određenu zapreminu osim ako se ne postavi u posudu. Za razliku od gasova, pod uticajem magnetnog polja, može formirati strukture kao što su vlakna, grede i dvostruke slojeve.

Plasma je najizdašniji oblik uobičajene materije u Univerzumu, od koje je najviše u razrijeđenim međugalaktičkim regijama, posebno intraklasterni medij, i u zvijezdama, uključujući Sunce.^[4][5] Uobičajeni oblik plazme na Zemlji vidi se u neonskim znakovima.

Veći dio razumijevanja plazme došao je od potrage za kontrolisanom nuklearnom fuzijom i nuklearnom energijom, za koje fizika plazme predstavlja naučnu bazu.

1. ^ πλάσμα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, on Perseus
2. ^ Luo, Q-Z; D'Angelo, N; Merlino, R. L. (1998). "Shock formation in a negative ion plasma" (PDF). 5 (8). Department of Physics and Astronomy. Pristupljeno 20. 11. 2011. journal zahtijeva |journal= (pomoć)
3. ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom Sturrock
4. ^ "Ionization and Plasmas". The University of Tennessee, Knoxville Department of Physics and Astronomy. Arhivirano s originala, 14. 11. 2015. Pristupljeno 7. 7. 2015.
5. ^ "How Lightning Works". HowStuffWorks.