Atomizam

Atomizam, u filozofiji prirode, jeste teorija da su svi objekti u kosmosu sastavljeni od veoma malih, nepropadljivih čestica – atoma. Taj termin potiče od grčke reči ἄτομος (= nedeljiv, koji se ne može razdeliti na manje delove). Utemeljiteljima antičkog atomizma smatraju se grčki filozofi Leukip i Demokrit.

Za filozofski koncept atomizma važna je činjenica da se za čestice – koje su hemičari i fizičari početkom 19. veka smatrali nedeljivim, pa ih stoga, prema dugoj tradiciji, i nazvali "atomima" – u 20. veku utvrdilo da se zapravo sastoje od još manjih elemenata: elektrona, neutrona i protona. Dalji eksperimenti pokazali su da se protoni i neutroni sastoje od još osnovnijih kvarkova, za koje trenutno nema eksperimentalnih dokaza da poseduju veličinu ili podstrukturu. Međutim, tendencija empirijskog dokazivanja sve manjih podatomskih čestica nagoni nas da postavimo pitanje: "Da li je materija beskonačno deljiva?" S obzirom na to da nepostojanje dokaza nije isto što i dokaz o nepostojanju, na ovo se pitanje ne može odgovoriti eksperimentalnim putem.

Prema tome, što se tiče kvarkova, elektrona i drugih fundamentalnih leptona, ne može se isključiti mogućnost da su i oni sastavljeni od još manjih čestica. Ipak, u međuvremenu, upravo se ove čestice (a ne hemijski atomi) mogu smatrati onim što se tradicionalno naziva nedeljivim elementima, kojima se tokom istorije bavila atomistička teorija.