Cunami

Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden. Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika.

Cunami (japanski: 津波; 津 tsu = luka; 波 nami = talas) je lučki talas,^[1] ili u slobodnom prevodu zalivski talas ili seizmički morski talas, označava pojavu velikih talasa, velike kinetičke energije, razornog mehaničkog dejstva na priobalje. Ovi talasi su uzrokovani izmeštanjem velike zapremine vode, generalno u okeanu ili velikom jezeru.^[2] Zemljotresi, vulkanske erupcije i drugi podvodne eksplozije (uključujući detonacije podvodnih nuklearnog oružja), klizišta, glečerska odvajanja, meteoritski udari i drugi poremećaji iznad i ispod vodene površine, svi imaju potencijal da generišu cunami.^[3] Za razliku od normalnih okeanskih talasa koje generiše vetar, ili plimskih koji nastaju usled gravitacionog povlačenje Meseca i Sunca, cunami je izazvan izmeštanjem vode.

Cunamski talasi ne podsećaju na normalne podvodne struje ili morske talase, pošto je njihova talasna dužina daleko veća.^[4] Oni ne izgledaju kao lomeći talasi, već inicijalno podsećaju na brzo rastuću plimu, iz kog razloga se često nazivaju plimskim talasima, mada naučna zajednica ne odobrava taj termin pošto cunami nema plimsko poreklo. Cunami se generalno sastoji od serije talasa sa periodom u opsegu od nekoliko minuta do više sati, koji stižu u „unutrašnjem talasnom nizu”.^[5] Talasi visine više desetina metara mogu nastati u slučaju velikih događaja. Mada je uticaj cunamija ograničen na obalske oblasti, njihova destruktivna moć može da bude enormna i oni mogu uticati na celokupne okeanske bazene. Cunami u Indijskom okeanu 2004. je bio među najsmrtonosnijim prirodnim katastrofama u ljudskoj istoriji sa bar 230.000 poginulih ili nestalih u 14 zemalja sa izlazom na Indijski okean.

Grčki istoričar Tukidid je predložio u svom radu iz kasnog 5. veka p. n. e. Istorija Peloponeskog rata, da su cunami povezani sa podvodnim zemljotresima,^[6][7] ali je razumevanje prirode cunamija ostalo nepotpuno do 20. veka, a mnogo toga je i dalje nepoznato. Glavne oblasti sadašnjih istraživanja obuhvataju pokušaje utvrđivanja razloga iz kojih neki veliki zemljotresi ne generišu cunamije dok drugi manji to čine; pokušaje preciznog predviđanja prolaza cunamija kroz okeane; a isto tako predviđanje načina na koji cunamski talasi deluju na specifične tipove obala.

1. ↑ „Tsunami Terminology”. NOAA. Arhivirano iz originala na datum 25. 2. 2011. Pristupljeno 15. 7. 2010. 
2. ↑ „Deep Ocean Tsunami Waves off the Sri Lankan Coast”. Pristupljeno 3. 11. 2016. 
3. ↑ Ferreira, Barbara (17. 4. 2011). „When icebergs capsize, tsunamis may ensue”. Nature. Arhivirano iz originala na datum 22. 06. 2012. Pristupljeno 27. 4. 2011. 
4. ↑ „NASA Finds Japan Tsunami Waves Merged, Doubling Power”. Pristupljeno 3. 11. 2016. 
5. ↑ Fradin & Fradin 2008: str. 42, 43
6. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Thucydides 3.89.1-4
7. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Smid, T. C. 103f.