Demokrit

Demokrit (grč. Δημόκριτος, oko 470. – oko 360. st. e.), iz Abdere u Trakiji, bio je presokratski grčki filozof.

Demokrit je bio učenik Leukipa, prvog začetnika antičkog atomizma, ali je nadmašio svog učitelja. Atomisti su smatrali da su sve tvari sastavljene iz nebrojenih sitnih čestica koje se kreću u praznom prostoru, a koje su nazvali atomima. Istorijsko značenje Leukipovog i Demokritovog atomizma je ogromno. Demokritova materijalistička filozofija ostavila je duboki trag na čitavom daljem razvitku filozofije. Atomističko objašnjenje prirode izvršilo je veliki uticaj i na razvoj prirodnih nauka.

Demokrita su nazivali nasmejanim filozofom (filozof koji se smeje ili koji se podsmeva).^[1] Prema legendi, Demokrita su smatrali duševno poremećenim jer se stalno smejao, pa su ga poslali Hipokratu da ga izleči. Ovaj je, međutim, zaključio da Demokrit nije poremećen, nego da je vesele naravi.

Kao veliki učenjak, Demokrit je iz želje za naukom mnogo putovao te je čitav život posvetio nauci. Sam kaže "da više voli naći jedan jedini dokaz nego dobiti persijsko carstvo".^[2] Demokrit je takođe među prvima izneo teoriju o mnoštvu svetova.^[3]

1. ↑ Brewer, E. Cobham (1978) [reprint of 1894 version]. The Dictionary of Phrase and Fable. Edwinstowe, England: Avenel Books. str. 3. ISBN 0-517-25921-4. 
2. ↑ Fragment 118: βούλεσθαι μᾶλλον μίαν εὑρεῖν αἰτιολογίαν ἢ τὴν Περσῶν οἱ βασιλείαν γενέσθαι
3. ↑ Herman Diels, Predsokratovci II (str. 98-99), Zagreb 1983.