Etika

Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden. Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika.

Etika ili moralna filozofija je grana filozofije koji obuhvata sistematizaciju, odbranu i preporučivanje koncepata ispravnog i pogrešnog ponašanja.^[1] Termin etika je izveden iz antičkih grčkih reči ἠθικός (ethikos) i ἦθος (ethos) sa značenjem navika, običaj. Etika zajedno sa estetikom spada u zajedničku oblast filozofije koja se naziva aksiologija ili teorija vrednosti.^[2] Ona se bavi izučavanjem morala i pojmovima dobrog i ispravnog. Svaka etička teorija sadrži bar dve komponente – teorije: onu koja određuje šta je dobro ili vredno i ona koja određuje šta je ispravno. Etička dilema je situacija do koje dolazi kada se čini da su dve ili više moralnih vrednosti jednako validne, a kontradiktorne, a od pojedinca se zahteva da napravi najbolji mogući izbor.^[3]

U etici se ispituju ciljevi i smisao moralnih htenja, temeljni kriterijumi za vrednovanje moralnih dela kao i uopšte zasnovanost i izvor morala. U pogledu izvora moralnog i njegovog osnovnog usmerenja etika može zastupati heteromno (izvor morala izvan čoveka) ili autonomno (izvor morala u samom čoveku) stanovište, ono može biti usmereno aprioristički ili empiristički, intelektualistički ili aksiološki, naturalistički ili voluntaristički. U pogledu svrhe i cilja moralnog htenja i delovanja unutar različitih etičkih koncepcija takozvanih etikâ dobarâ može se zastupati eudaimonizam, hedonizam, perfekcionizam itd., a s obzirom na predmet svojih preokupacija može biti orijentisana individualistički (egoizam, altruizam i sl.) ili imati kao predmet svojih ispitivanja socijalno-moralne probleme.

Etika nastoji da reši pitanja ljudske moralnosti putem definisanja koncepata kao što su dobro i zlo, pravo i pogrešno, vrlina i porok, pravda i zločin. Moralna filozofija, kao oblast intelektualnog istraživanja, odnosi se i na oblasti moralne psihologije, deskriptivne etike i teorije vrednosti.

Tri glavne oblasti izučavanja u okviru etike u današnje vreme su:^[1]

1. Metaetika, bavi se teoretskim značenjem i referenciranjem moralnih stavova, i kako se može odrediti njihova istinitosna vrednost (ako postoji)
2. Normativna etika, bavi se praktičnim sredstvima za određivanje moralnog pravca delovanja
3. Primenjena etika, bavi se time šta je osoba dužna (ili dozvoljena) da uradi u specifičnoj situaciji ili određenom domenu delovanja^[1]

1. ↑ ^{1,0 1,1 1,2} Internet Encyclopedia of Philosophy "Ethics"
2. ↑ Random House Unabridged Dictionary: Entry on Axiology.
3. ↑ Deo članka je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.