Gojaznost

Gojaznost
lat.	Obesitas
Obim struka je dobar pokazatelj distribucije masnog tkiva
Specijalnost	Endokrinologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	E66
ICD-9	278
OMIM	601665
DiseasesDB	9099
MedlinePlus	003101
eMedicine	med/1653
[uredi na Vikipodacima]

Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost.^[1][2] Osobe se smatraju gojaznima kada njihov indeks telesne mase (engleski body mass index, BMI), mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u kilogramima podeli kvadratom visine te osobe u metrima, prekorači 30 kg/m².^[3]

Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujući istovremeno na dva polja. Osim što spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ona deluje i indirektno (agravirajućim efektom) uzrokujući druge bolesti. Na taj način, gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utiče na kvalitet života.

Gojaznost povećava verovatnoću pojave raznih oboljenja, naročito srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, opstruktivne apneje tokom sna, određenih vrsta raka, artroze^[2] i astme.^[2][4][5] Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti, mada na neke slučajeve su uticali prvenstveno geni, poremećaji endokrinog sistema, lekovi ili psihijatrijska bolest. Dokazi koji podržavaju stav da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak dobijaju na težini usled slabog metabolizma su ograničeni; u proseku, gojazne osobe imaju veći utrošak energije u poređenju sa negojaznim osobama zbog toga što je više energije neiphodno da bi se održavala povećana telesna masa.^[6][7]

Kontrolisana ishrana i fizička aktivnost su glavni aspekti lečenja gojaznosti. Kvalitet ishrane se može unaprediti smanjivanjem konzumacije hrane bogate energijom, kao što je ona sa visokim sadržajem masti i šećera, kao i povećanjem konzumacije dijetetskih vlakana. Medicinski preparati protiv gojaznosti se uz odgovarajuću ishranu mogu uzimati radi smanjenja apetita ili sprečavanja apsorpcije masti. Ako kontrolisana ishrana, vežba i medicinski preparati nisu efikasni, želudačni balon može pomoći kod smanjenja težine ili može se obaviti operacija radi smanjenja zapremine želuca i/ili dužine creva, što dovodi do bržeg zasićenja i smanjene mogućnosti apsorpcije hranljivih materija iz hrane.^[8][9]

Gojaznost je vodeći uzrok smrti koji se može sprečiti širom sveta, sa sve većom rasprostranjenošću kod odraslih i dece, a nadležni je smatraju jednom od najozbiljnijih problema zdravstva u 21. veku.^[10] Gojazne osobe se često osećaju diskriminisano u većem delu modernog sveta (naročito na Zapadu), iako je tokom istorije gojaznost naširoko bila smatrana simbolom bogatstva i plodnosti, što i danas jeste slučaj u nekim delovima sveta.^[2][11]

Gojaznost se podjednako često javlja u svim životnim dobima. U dečjem uzrastu ona je podjednako česta kod dečaka i devojčica, a posle puberteta je češća kod žena nego kod muškaraca.

Čovek sa najvećom zabeleženom težinom je bio Englez Viljem Kenmbel koji je umro u 22. godini života (1978. godine) i imao je 340 kilograma.

1. ↑ WHO 2000 p.6
2. ↑ ^{2,0 2,1 2,2 2,3} Haslam DW, James WP (2005). „Obesity”. Lancet 366 (9492): 1197-209. DOI:10.1016/S0140-6736(05)67483-1. PMID 16198769. 
3. ↑ WHO 2000 p.9
4. ↑ Is obesity a risk factor for asthma?
5. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Poulain
6. ↑ Kushner, Robert (2007). Treatment of the Obese Patient (Contemporary Endocrinology). Totowa, Nj: Humana Press. str. 158. ISBN 1-59745-400-1. Pristupljeno 5. 4. 2009. 
7. ↑ Adams JP, Murphy PG (July 2000). „Obesity in anaesthesia and intensive care”. Br J Anaesth 85 (1): 91-108. DOI:10.1093/bja/85.1.91. PMID 10927998. 
8. ↑ NICE 2006 p.10–11
9. ↑ Imaz I, Martínez-Cervell C, García-Alvarez EE, Sendra-Gutiérrez JM, González-Enríquez J (July 2008). „Safety and effectiveness of the intragastric balloon for obesity. A meta-analysis”. Obes Surg 18 (7): 841-6. DOI:10.1007/s11695-007-9331-8. PMID 18459025. 
10. ↑ Barness LA, Opitz JM, Gilbert-Barness E (December 2007). „Obesity: genetic, molecular, and environmental aspects”. Am. J. Med. Genet. A 143A (24): 3016-34. DOI:10.1002/ajmg.a.32035. PMID 18000969. 
11. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Woodhouse