Libertarijanizam

Libertarijanizam (libertarizam, slobodarstvo, liberterstvo) je politička filozofija koja zastupa stanovište da bi pojedinci trebali biti slobodni da čine što god žele sa sobom i svojom imovinom sve dok ne ugrožavaju ovu istu slobodu ostalih.

Postoje dve vrste libertarijanaca. Jedni drže za temeljnu postavku da svako dejstvo među ljudima mora biti dobrovoljno i usaglašeno. Oni tvrde da je potezanje za silom protiv druge osobe ili njene imovine, pri čemu se pod "silom" podrazumeva upotreba fizičke sile, pretnja takvom silom, ili činjenje ili nalaganje prevare protiv nekoga ko nije potegao za fizičkom silom, pretnjom silom ili prevarom, povreda tog načela (mnogi od njih su individualistički anarhisti ili anarho-kapitalisti). Druga vrsta libertarijanaca potiče iz posledičnosne ili pogodnosne tačke gledišta. Umesto moralnih zabrana potezanja za silom, oni podržavaju ograničenu vladu koja se koristi minimalnom količinom uvodne sile (poput propisivanja i prikupljanja poreza kako bi obezbedila neka javna dobra poput odbrane i puteva, kao i izvesna minimalna regulacija), jer veruju da je ona neophodna kako bi se osigurala najveća sloboda pojedinaca (ovo su minarhisti). Libertarijanci se ne protive korišćenju sile kao odgovor na već počinjen napad poput nasilja, prevare ili povrede prava drugoga. Libertarijanci daju prednost etici samoodgovornosti i oštro se protive socijalnoj državi, jer veruju da je prisiljavanje nekoga da pruža pomoć drugima etički pogrešno, u krajnjem kontraproduktivno, ili pak i jedno i drugo.

Napomena o nazivima: Neke pisce koji su označavani kao libertarijanci ponekad nazivaju i klasičnim liberalima. Izraz "filozofija slobode" se ponekad koristi za libertarijanizam, klasični liberalizam, ili oba.