Molekul

Molekul ili molekula (novolat. molecula: mala masa, od lat. moles: masa), stabilna cjelina udruženih atoma. Molekulu čine atomi (dva ili više) povezani elektronima u kovalentnoj vezi.^[2][3] Molekul se može sastojati od atoma istih elemenata (molekul elementa) na primjer kiseonik u vazduhu koji udišemo nalazi se u molekuli O_2.^[4][5][6][7] Može se sastojati i od atoma različitih elemenata (molekul jedinjenja) na primjer vodonik (H) i kiseonik (O) grade vodu H₂O.

${\displaystyle H2+0=H2O}$

Molekuli su suviše mali da bi se videli golim okom. Dimenzija su od 0,1 do 100 nanometara (0,0000000001 do 0,00000001 metara) mada ima i izuzetaka. Recimo makromolekul DNK^[8][9][10] kad bi se izvadio iz jedra ćelije i razmotao dostigao bi dužinu jednog do dva metra. Međutim i tada bi bio nevidljiv jer bi njegovo 'vlakno' bilo prečnika svega 0,000000005 m. Zato se za određivanje veličine i oblika molekula koriste posebne metode fizičke hemije,^[11][12] a naročito instrumentalne metode.^{[13][14][15][16][17][18]}

Odnos elemenata koji grade jedinjenje,^[19][20] izražava se empirijskom formulom.^[21] Na primer, vodu grade vodonik i kiseonik u odnosu 2:1, H₂O, a etil alkohol, (etanol^[22]) ugljenik, vodonik i kiseonik u odnosu 2:6:1, C₂H₆O. Ovaj odnos ne mora uvek da određuje jedinstveni molekul - dimetil etar^[23] ima isti odnos kao etanol, na primer. Molekuli koji se sastoje od istih atoma ali u različitom rasporedu se zovu izomeri.^[24][25]

Hemijska ili molekulska formula određuje tačnije redosled atoma koji grade molekul pa je formula etanola CH₃CH₂OH a dimetiletra CH₃OCH₃. Za predstavljanje složenijih molekula gde atomi mogu biti različito raspoređeni u prostoru koriste se strukturne formule. Molekulska masa je zbir masa atoma koji čine molekul, i poput atomske, izražava se u atomskim jedinicama mase (atomska jedinica mase = 1/12 mase izotopa ¹²C).^[26][27]

Dugo se mislilo da su dužine hemijski veza i njihovi uglovi u molekulu konstantni. Međutim, modernim strukturnim metodama nađeno je da se geometrija hemijske veze neznatno menja, naročito kod složenijih molekula.

1. ↑ Firn, Richard (2010). Nature's Chemicals. Oxford: Biology. 
2. ↑ March, Jerry (1992). Advanced organic chemistry: reactions, mechanisms, and structure. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-60180-2. 
3. ↑ Gary L. Miessler; Donald Arthur Tarr (2004). Inorganic chemistry. Prentice Hall. ISBN 0-13-035471-6. 
4. ↑ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (1994). "molecule". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
5. ↑ Puling, Linus (1970). General Chemistry. New York: Dover Publications, Inc.. ISBN 0-486-65622-5. 
6. ↑ Ebbin, Darrell, D. (1990). General Chemistry, 3rd Ed.. Boston: Houghton Mifflin Co.. ISBN 0-395-43302-9. 
7. ↑ Brown, T.L.; Kenneth C. Kemp, Theodore L. Brown, Harold Eugene LeMay, Bruce Edward Bursten (2003). Chemistry – the Central Science, 9th Ed.. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 0-13-066997-0. 
8. ↑ Mount DM (2004). Bioinformatics: Sequence and Genome Analysis (2 izd.). Cold Spring Harbor, NY: Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 0-87969-712-1. OCLC 55106399. 
9. ↑ From DNA to Diversity: Molecular Genetics and the Evolution of Animal Design (Second izd.). Oxford: Blackwell Publishing. 2005. ISBN 1-4051-1950-0. 
10. ↑ Benjamin Lewin (1997). Genes (6th ed. izd.). Oxford University Press. ISBN 0-19-857779-6. 
11. ↑ P. Atkins, J. de Paula (2013). Physikalische Chemie. 5.. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-33247-2. 
12. ↑ Peter Jomo Walla (8 July 2014). Modern Biophysical Chemistry: Detection and Analysis of Biomolecules. Wiley. str. 1–. ISBN 978-3-527-68354-3. 
13. ↑ Nieman, Timothy A.; Skoog, Douglas A.; Holler, F. James (1998). Principles of instrumental analysis. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole. ISBN 0-03-002078-6. 
14. ↑ Wilkins, C. (1983). „Hyphenated techniques for analysis of complex organic mixtures”. Science 222 (4621): 291–6. Bibcode 1983Sci...222..291W. DOI:10.1126/science.6353577. PMID 6353577. 
15. ↑ Holt, R. M.; Newman, M. J.; Pullen, F. S.; Richards, D. S.; Swanson, A. G. (1997). „High-performance Liquid Chromatography/NMR Spectrometry/Mass Spectrometry:Further Advances in Hyphenated Technology”. Journal of Mass Spectrometry 32 (1): 64–70. DOI:10.1002/(SICI)1096-9888(199701)32:1<64::AID-JMS450>3.0.CO;2-7. PMID 9008869. 
16. ↑ Ellis, Lyndon A; Roberts, David J (1997). „Chromatographic and hyphenated methods for elemental speciation analysis in environmental media”. Journal of Chromatography A 774 (1–2): 3–19. DOI:10.1016/S0021-9673(97)00325-7. PMID 9253184. 
17. ↑ Guetens, G; De Boeck, G; Wood, M; Maes, R.A.A; Eggermont, A.A.M; Highley, M.S; Van Oosterom, A.T; De Bruijn, E.A i dr.. (2002). „Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring”. Journal of Chromatography A 976 (1–2): 229–38. DOI:10.1016/S0021-9673(02)01228-1. PMID 12462614. 
18. ↑ Guetens, G; De Boeck, G; Highley, M.S; Wood, M; Maes, R.A.A; Eggermont, A.A.M; Hanauske, A; De Bruijn, E.A i dr.. (2002). „Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring”. Journal of Chromatography A 976 (1–2): 239–47. DOI:10.1016/S0021-9673(02)01227-X. PMID 12462615. 
19. ↑ Zumdahl, Steven S. Chemical Principles. Houghton Mifflin, New York, 2005, pp 148–150.
20. ↑ Internal Combustion Engine Fundamentals, John B. Heywood
21. ↑ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "Empirical formula". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
22. ↑ González, Begoña; Calvar, Noelia; Gómez, Elena; Domínguez, Ángeles (2007). „Density, dynamic viscosity, and derived properties of binary mixtures of methanol or ethanol with water, ethyl acetate, and methyl acetate at T = (293.15, 298.15, and 303.15) K”. The Journal of Chemical Thermodynamics 39 (12): 1578–1588. DOI:10.1016/j.jct.2007.05.004. 
23. ↑ „dimethyl ether - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
24. ↑ Petrucci R.H., Harwood R.S. and Herring F.G. "General Chemistry" (8th ed., Prentice-Hall 2002), p.91
25. ↑ Ernest L. Eliel and Samuel H. Wilen, Stereochemistry of Organic Compounds (Wiley Interscience 1994), pp.52-53
26. ↑ Choppin, G.; Liljenzin, J. O. and Rydberg, J.　（1995） Radiochemistry and Nuclear Chemistry (2nd ed.) Butterworth-Heinemann, pp. 3–5
27. ↑ Soddy, Frederick (1913). „The Radio-Elements and the Periodic Law”. Nature 91 (2264): 57. Bibcode 1913Natur..91...57S. DOI:10.1038/091057a0.