Back أناتا Arabic Anatta BCL Аната Bulgarian অনাত্তা Bengali/Bangla བདག་མ་མཆིས་པ། Tibetan Anattá Czech Anatta Danish Anatta German Αναττά Greek Anattā English
Nesopstvo (pal. anattā, sansk. अनात्मन् anātman) je temeljni pojam budističke filozofije koji označava nepostojanje trajnog sopstva, a u širem smislu nesuštastvenost.[1] Učenje o nesopstvu je specifično za budizam i ujedno najradikalnije Budino učenje.[2]
Budizam ne poriče empirijski doživljaj sopstva, ali se tvrdi da je on lažan i rezultat neznanja.[3] Kao i sve drugo, ono što nazivamo sobom prosta je lingvistička konvencija, koja nema stvarno postojanje.[4] Kako bi pokazao zabludu o sopstvu, Buda doživljaj sebe razlaže na činioce, dokazujući da nijedan činilac pojedinačno, ni u kombinaciji sa drugima, ne može biti smatran sobom.[5] Čoveka čini pet gomila: telo, opažaji, osećaji, tvorevine i svest. Jedinstvo, koje su druge škole nalazile u sopstvu (atman ili điva), budizam otkriva u toku svesnih momenata, koji se, ipak, stalno menja.[6]
Nesopstvo znači da u neprekidnom toku telesnih i umnih pojava koje nastaju i nestaju u čoveku nema nikakve suštine, odnosno da nema životnog principa koji je trajan. Čovek je kontinuirani proces koji ne ostaje isti ni dva uzastopna trenutka.[7] Buda je na mesto sopstva stavio niz stanja svesti, koja se javljaju sukcesivno, s tim što prethodno određuje sledeće i prenosi mu karmički naboj.[8] Ovaj naboj nije samo zbir iz prošlosti, već je snabdeven i moći projektovanja u budućnost. Tako je sačuvana moralna odgovornost, a izbegnuta hipoteza o postojanju duše. [8]
Učenje o nesopstvu se smatra specifično budističkim učenjem koje se ne nalazi u drugim filozofskim i religijskim sistemima.[7] Gotama Buda ovde stoji nasuprot čitave filozofske tradicije koja pretpostavlja da iza promenljivog tela i uma postoji nepromenljiva duša ili sopstvo.
- ↑ „Rečnik pali i budističkih termina”. Arhivirano iz originala na datum 06. 01. 2011. Pristupljeno 11. 03. 2009.
- ↑ Budizam od A do Ž
- ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; nije zadan tekst za reference po imenuautomatski generisano1 - ↑ Elijade 1996: str. 40–59
- ↑ Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
- ↑ Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. pp. 68-84.
- ↑ 7,0 7,1 Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
- ↑ 8,0 8,1 Tuči 1982: str. 274
© MMXXIII Rich X Search. We shall prevail. All rights reserved. Rich X Search