Progresivizam

Progresivizam predstavlja podršku ili zagovaranje unapređenja društva.^{[1][2][3][4][5][6][7][8][9]} Kao filozofija zasniva se na ideji progresa (napretka), koja tvrdi da su progres u nauci, tehnologiji, ekonomskom razvoju i društvenoj organizaciji od vitalnog značaja za poboljšanje ljudskog stanja. Progresivizam je postao veoma značajan tokom Doba Prosvetiteljstva u Evropi, kroz uverenje da Evropa pokazuje da društva mogu napredovati u civilizovanosti od necivilizovanih uslova do civilizacije kroz jačanje osnove empirijskog znanja kao temelja društva. Ličnosti iz Doba Prosvetiteljstva su smatrale da progres ima univerzalnu primenu za sva društva i da će se te ideje iz Evrope proširiti po celom svetu.

Značenja progresivizma variraju tokom vremena i postoje iz različitih perspektiva. Savremena zajednička politička koncepcija progresivizma u kulturi Zapadnog sveta proizašla je iz velikih društvenih promena koje su izazvane industrijalizacijom Zapadnog sveta, krajem 19. veka.

Progresivac je pristalica napretka u društvenim odnosima; pristalica progresivizma. Usmeren je prema budućnosti, prema onom novom; optimističan je i uveren u poželjnost promena i mogućnost društvenog napretka. Kao progresivci se označavaju (i sami sebe označavaju) pristalice umereno i radikalno levih politika: levo krilo liberalizma, socijaldemokrate, demokratski socijalisti i dr.

Izraz progres sam po sebi, osim opšteg značenja kao "napredak", obično se koristi za "postepen, ali siguran razvoj koji s vremenom donosi boljitak, koji donosi bolje, savršenije, vrednije ili bogatije". Tako npr. oni koji imaju veliko poverenje u nauku i tehnologiju smatraju da naučno-tehnološki razvoj može umanjiti ili rešiti razne socijalne i ekološke probleme koji se pojave. Oni nastupaju kao izraziti progresivci.

Kao progresivci nastupaju i radikalni društveni kritičari, koji se ne zadovoljavaju "postepenim razvojem", nego smatraju da je potrebna politička i socijalna revolucija. Oni kažu da je naučno-tehnološki razvoj koristan i neutralan, ali da se zloupotrebljava u okviru postojećeg društveno-ekonomskog sistema kapitalizma (npr. zloupotreba kojom se usmeravaju napori naučnika u interesu kapitala, a ne ka rešavanju stvarnih ljudskih, ekoloških i drugih problema). Zato je istinski progres nemoguć bez svesne političke akcije koja vodi do revolucije. Postoje naravno razne vizije poželjne budućnosti i razne strategije takve aktivnosti.

1. ↑ "Definition of progressivism in English". oxforddictionaries.com. Oxford English Dictionary.
2. ↑ Harold Mah. Enlightenment Phantasies: Cultural Identity in France and Germany, 1750–1914. Cornell University. (2003).
3. ↑ Nugent, Walter (2010). Progressivism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 9780195311068.
4. ↑ Freeden, Michael (2005). Liberal Languages: Ideological Imaginations and Twentieth-Century Progressive Thought. Princeton: Princeton University Press. pp. ISBN 0691116776.
5. ↑ "Prohibition: A Case Study of Progressive Reform". Library of Congress.
6. ↑ James H. Timberlake, Prohibition and the Progressive Movement, 1900–1920 (1970)
7. ↑ Nisbet, Robert (1980). History of the Idea of Progress. New York: Basic Books.
8. ↑ Alan Ryan. The Making of Modern Liberalism.
9. ↑ Patrick Dunleavy, Paul Joseph Kelly, Michael Moran. British Political Science: Fifty Years of Political Studies. Oxford, England, UK; Malden, Massachusetts: Wiley-Blackwell, 2000.