Shunyata

Praznina ili šunjata (sanskrit: शून्यता śūnyatā, pali: suññatā) u budizmu znači ništavnost svih pojava, jer prolaznost njihovih oblika znači da one ne poseduje trajnu bit ili sopstvo (nesopstvo).^[1]

Baš kao što učenje o nesopstvu poriče da postoji sopstvo, tako i učenje o praznini znači da ništa u svetu ne postoji inherentno i nezavisno, već je rezultat “zavisnog nastajanja”, skupa uzroka i okolnosti. Taj prazan prostor u kome pojave uslovljeno nastaju i nestaju, naziva se šunjata.^[2] Budizam ne negira postojanje mnoštva pojava, već tvrdi da su te pojave prazne, jer nemaju postojanje po sebi, odnosno vlastito bivanje (svabhava). Prema Budinom učenju, razumevanje praznine pojava vodi mudrosti i unutrašnjem miru. Budizam je eksplicitno ne-nihilistički (“srednji put”); on ne negira pojave, već dokazuje da one nemaju objektivno, inherentno, nezavisno postojanje.

Glavni spor u ranoj budističkoj filozofiji ticao se prirode realnosti, za koju je škola praznine tvrdila da je »praznina«, a škola svesti da je nepodeljena svest.^[3] Pojam praznine je igrao ključnu ulogu u razvoju mahajana budizma.^[2] Mahajana posebno ističe važnost uviđanja ništavnosti, što vodi potpunoj slobodi.^[1]

1. ↑ ^{1,0 1,1} Šunjata, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. pp.
2. ↑ ^{2,0 2,1} Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. pp. 80–84
3. ↑ Tuči 1982: str. 122–129 sfn error: no target: CITEREFTuči1982 (help)