Slog

Slog je jedinica za organizaciju govornih zvukova. Na primer, reč voda se sastoji od dva sloga: vo i da. Slog je obično sastavljena od jezgra (najčešće samoglasnik) sa opcionim početkom i krajem (obično suglasnik).

Slogovi se često smatraju fonološkim „blokovima“ reči. Oni mogu uticati na ritam jezika, prozodiju, stihovni metar, obrazac naglaska, itd.

Pisanje slogova je počeo nekoliko stotina godina pre prvih slova. Najraniji pronađeni slogovi su na pločama pisani oko 2800. pne. u sumerskom gradu Ur. Ovaj pomak od piktograma prema slogovima se zove 'najvažniji napredak u istoriji pisanja'.^[1]

Reč od jednog sloga (kao što je rep) se zove jednosložna reč dok reč koja se sastoji od dva sloga (poput majmun) se naziva dvosložna. A reč sastavljena od tri sloga (kao što je siromaš) se zove trosložna. Reč sastavljena od više od tri sloga (kao što je inteligencija) se zove višesložna, iako ovaj termin se često koristi za opisivanje reči od dva ili više sloga.

1. ↑ Geoffrey Blainey, A Short History of the World, p.87, citing J.T. Hooker et al., Reading the Past: Ancient Writing from Cuneiform to the Alphabet, British Museum, 1993, Ch. 2