Ksiloza

D-ksiloza

Nazivi
IUPAC naziv D-Xylose
Drugi nazivi (+)-Ksiloza Drveni šećer
Identifikacija Error in template * unknown parameter name (Template:Chembox Identifiers-lat): "EC-number" (В. списак параметара). Ова грешка је безопасна. Порука се приказује само кад се користи дугме Прикажи претпреглед; неће бити приказана након што се притисне Објави измену.
CAS broj	58-86-6 Y 609-06-3 (L-izomer) Y[] 41247-05-6 (racemat) Y[]
ECHA InfoCard	100.043.072
PubChem[1][2] C ID	6027
UNII	A1TA934AKO
Svojstva
Hemijska formula	C5H10O5
Molarna masa	150,13 g/mol
Agregatno stanje	monoklinske bezbojne igle ili prizme
Gustina	1,525 g/cm3 (20 °C)[3][4]
Tačka topljenja	144-145 °C
Hiralna rotacija [α]D	+22.5º (CHCl3)
Srodna jedinjenja
Srodne aldopentoze	Arabinoza Riboza Liksoza
Srodna jedinjenja	Ksiluloza
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Ksiloza (cf. grčki ξυλος, ksilos, drvo) je šećer koji je prvi put bio izolovan iz drveta, po čemu je dobio ime. Ksiloza se klasifikuje kao monosaharid aldopentoznog tipa. Ona sadrži pet atoma ugljenika, kao i aldehidnu funkcionalnu grupu.^[5][6] Ona je prekurzor hemiceluloze, jednog od glavnih konstituenata biomase. Kao i većina šećera, ona je javlja u nekoliko strukturnih oblika u zavisnosti od uslova. U obliku sa slobodnom karbonilnom grupom, ona je redukujući šećer.

1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 9995 </noinclude>
4. ^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. 
5. ^ Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4. 
6. ^ Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.