Recikliranje

Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada u njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.^[1] U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. U Srbiji postoje retki centri Papir servisa gde možete da odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan novac. Takođe postoji mali broj centara za recikliranje stakla. Ipak, reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu. Npr. poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. To je mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta odeća baci. Takođe, pravljenje komposta od organskih ostataka je još jedan dobar primer recikliranja. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. Neke materije, poput stiropora, nisu biorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se umesto njih mogu pronaći ekološke zamene.

Recikliranje je ključna komponenta savremenog smanjenja otpada i treća je komponenta hijerarhije otpada, „redukuj, ponovo koristi i recikliraj“.^[2][3] Stoga, recikliranje ima za cilj održivost životne sredine zamenom inputa sirovina i preusmeravanjem izlaza otpada iz ekonomskog sistema.^[4] Postoji nekoliko ISO standarda koji se odnose na recikliranje, poput ISO 15270:2008 za otpad od plastike i ISO 14001:2015 za kontrolu upravljanja reciklažom u menadžmentu zaštite životne sredine.

Materijali koji se mogu reciklirati uključuju mnoge vrste stakla, papira, kartona, metala, plastike, guma, tekstila, baterija i elektronike. Kompostiranje ili druga ponovna upotreba biorazgradivog otpada - poput hrane ili vrtnog otpada - takođe je oblik recikliranja.^[5] Materijali koji se recikliraju ili se isporučuju u centar za reciklažu ili se preuzimaju iz ivičnjaka, zatim se sortiraju, čiste i prerađuju u nove materijale namenjene za proizvodnju novih proizvoda.

U najstrožem smislu, recikliranje materijala proizvelo bi svežu zalihu istog materijala - na primer, upotrebljeni kancelarijski papir bi se pretvorio u novi kancelarijski papir ili upotrebljena polistirenska pena u novi polistiren. To se postiže kada se recikliraju određene vrste materijala, poput metalnih limenki, koje postaju limenke iznova i iznova, neograničeno dugo, bez gubitka čistoće u proizvodu.^[6] Međutim, ovo je često teško ili preskupo (u poređenju sa proizvodnjom istog proizvoda od sirovina ili drugih izvora), te „recikliranje“ mnogih proizvoda ili materijala uključuje njihovu ponovnu upotrebu u proizvodnji različitih materijala (na primer, kartona). Drugi oblik recikliranja je spašavanje određenih materijala iz složenih proizvoda, bilo zbog njihove unutrašnje vrednosti (kao što je olovo iz akumulatora automobila, ili zlato sa štampanih ploča), ili zbog njihove opasne prirode (npr. uklanjanje i ponovna upotreba žive od termometara i termostata).

1. ^ Villalba, G; Segarra, M; Fernández, A.I; Chimenos, J.M; Espiell, F (децембар 2002). „A proposal for quantifying the recyclability of materials”. Resources, Conservation and Recycling. 37 (1): 39—53. doi:10.1016/S0921-3449(02)00056-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. ^ Lienig, Jens; Bruemmer, Hans (2017). „Recycling Requirements and Design for Environmental Compliance”. Fundamentals of Electronic Systems Design. стр. 193—218. ISBN 978-3-319-55839-4. doi:10.1007/978-3-319-55840-0_7. 
3. ^ European Commission (2014). „EU Waste Legislation”. Архивирано из оригинала 12. 3. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. ^ Geissdoerfer, Martin; Savaget, Paulo; Bocken, Nancy M.P.; Hultink, Erik Jan (1. 2. 2017). „The Circular Economy – A new sustainability paradigm?” (PDF). Journal of Cleaner Production. 143: 757—768. S2CID 157449142. doi:10.1016/j.jclepro.2016.12.048. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. ^ The League of Women Voters (1993). The Garbage Primer. New York: Lyons & Burford. стр. 35–72. ISBN 978-1-55821-250-3. 
6. ^ "7 Things You Didn’t Know About Plastic (and Recycling)" National Geographic. Retrieved 26 July 2019.