Dikalcij-fosfat

Dikalcij-fosfat
Općenito
Hemijski spoj	Dikalcij-fosfat
Druga imena	Kalcij-vodik fosfat Fosforna kiselina, kisela so (1:1) IUPAC ime: Kalci-vodik fosfat-dihidrat
Molekularna formula	CaHPO4
CAS registarski broj	7789-77-7&rn=1 7757-93-9 7789-77-7
SMILES	O.O.OP(=O)([O-])[O-].[Ca+2]
InChI	1/Ca.H3O4P.2H2O/c;1-5(2,3)4;;/h;(H3,1,2,3,4);2*1H2/q+2;;;/p-2
Kratki opis	Bijeli bezmirisni prah
Osobine1
Molarna masa	136,06 g/mol (bezvodni) 172,09 (dihidrid)
Gustoća	2,929 g/cm3 (bezvodni) 2.31 g/cm3 (dihidratni)
Tačka topljenja	Razlaže se
Rastvorljivost	0,02 g/100 mL (bezvodni) 0.02 g/100 mL (dihidratni)
Rizičnost
NFPA 704	0 1 0
1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Dikalcij-fosfat je kalcij-fosfat sa formulom CaHPO₄. Prefiks "di" u općem imenu potiče zbog formacije aniona HPO₄^2– koji je uključen u otklanjanje dva protona fosforne kiseline, H₃PO₄. Također je poznat i kao dibazni kalcij-fosfat ili kalcij-monovodik fosfat. Javlja se u tri kristalna oblika: dihidratni, CaHPO₄•2H₂O ('DPCD'), mineralni hemihidratni, CaHPO₄•0.5H₂O i bezvodni CaHPO₄, ('DCPA'), mineral monetit.^[1][2][3][4]

Ispod pH 4,8, dihidratni i bezvodni oblik dikalcij-fosfata su najstabilniji (nerastvorljivi) od svih kalcij-fosfata. Dikalcij-fosfat se koristi kao dodatak hrani, kao i u nekim pastama za zube kao agens za poliranje i biomaterija.^[5][6] U dihidratnom obliku (brušit) mogu se naći i u nekim bubrežnim i zubnim kamenacima.^[7][8]

1. ^ Atkins P., de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8.
2. ^ Whitten K.W., Gailey K. D. and Davis R. E. (1992). General chemistry, 4th Ed. Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 0-03-072373-6.
3. ^ Petrucci R. H., Harwood W. S., Herring F. G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
4. ^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.
5. ^ Corbridge, D. (1995). "Chapter 3: Phosphates". Studies in inorganic Chemistry vol. 20. Elsevier Science B.V. str. 169–305. ISBN 0-444-89307-5.
6. ^ Salinas, Antonio J.; Vallet-Regi, Maria (2013). "Bioactive ceramics: from bone grafts to tissue engineering". RSC Advances. Royal Society of Chemistry. 3 (28): 11116–11131. doi:10.1039/C3RA00166K. Pristupljeno 15. 2. 2015.
7. ^ Pak, Charles Y.C, Poindexter, John R, Adams-Huet, Beverley, Pearle, Margaret S (juli 2003). "Predictive value of kidney stone composition in the detection of metabolic abnormalities". The American Journal of Medicine. 115 (1): 26–2. doi:10.1016/S0002-9343(03)00201-8. ISSN 0002-9343.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)
8. ^ Rey, C.; Combes, C.; Drouet, C.; Grossin, D. (2011). "1.111 - Bioactive Ceramics: Physical Chemistry". u Ducheyne, Paul (ured.). Comprehensive Biomaterials. 1. Elsevier. str. 187–281. doi:10.1016/B978-0-08-055294-1.00178-1. ISBN 978-0-08-055294-1. Upotreblja se zastarjeli parametar |chapterurl= (pomoć)